Tokovi naše kulture, isprekidani mnogim seobama i čestim ratovima, nisu bili naklonjeni porodičnom i generacijskom ustrajavanju. To se ogleda u činjenici da su malobrojne porodice u kojima se više članova, a pogotovu u više generacija, bavilo određenom umetničkom delatnošću. Izuzetak su dom Jove Ilića, kuća Nastasijevića, delatnost braće Đorđevića. U te izuzetke se ubrajaju i sestre Janković - LJubica i Danica, utemeljivači naše etnokoreologije i etnomuzikologije. Sestre Janković - LJubica (Aleksinac, 14. jun 1894 - Beograd, 3. maj 1974) i Danica (Lešnica, 7. maj 1898 - Beograd, 18. april 1960) - decenijama su prikupljale i proučavale narodne igre, melodije i pesme, kao i običaje vezane uz njih. Na području Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije, Hrvatske i dela Slovenije skupile su oko 900 narodnih igara sa melodijama. Napisale su mnogo stručnih članaka i priloga, štampanih u više časopisa i listova, kako naših tako i stranih. Zasnovale su našu nauku o narodnim igrama, a njihovo glavno, zajedničko delo su Narodne igre, izašle u sedam tomova od 1934. do 1952.
Posebna vrednost njihovog stručnog i naučnog doprinosa u oblastima kojima su se bavile sastoji se, po oceni akademika Dragoslava Antonijevića, u originalnom sistemu zapisivanja narodnih igara, bez koga bi kompleksno proučavanje ovog vida našeg folklornog nasleđa i umetničkog bogatstva bilo vrlo otežano.
preuzeto sa :
http://www.srpsko-nasledje.rs/sr-l/1999/01/article-9.html
